ALBANKA OSTAJE NA GOLIJI DA ČUVA SINOVE!

Iako joj je pre 15 dana poginuo muž, mlada Albanka Ljuma rešila da ostane na Goliji sa dvoje male dece i svekrvom

 

Ne vraćam se u Albaniju, na Goliji ću gajiti sinove! Kratko je trajala sreća Radisava Milićevića (47), domaćina iz sela Guberevo na Goliji, i njegove izabranice Ljume, koja je poreklom iz okoline Tirane. Pre četiri godine svili su gnezdo u Radisavljevom zavičaju, selu iznad Novog Pazara, a u međuvremenu je Ljuma rodila dva sina – Miljana i Martina… Na nesreću, Radisav je pre petnaestak dana, spremajući u šumi drva za zimu, poginuo. Sa sinovima koji su tek prohodali i starom svekrvom Milicom, mlada Albanka sada je ostala sama u planini, ali poručuje da se neće predati!

– Ne, ne vraćam se u Tiranu! Ostaću ovde, na Goliji, da se borim i radim, da gajim Radisavljeve i svoje sinove, sa svekrvom koju volim kao majku. Sa Radisavom sam naučila da radim i najteže seoske poslove, nije me toga strah, jedino, plašim se pomalo kako ćemo zimus, kada sneg napada, kad je put do našeg sela neprohodan. Šta ću ako deci ili svekrvi zatreba lekarska pomoć – priča Ljuma, koja je za četiri godine na Goliji prilično dobro naučila srpski.

Otkako je pre četiri godine došla u dom Milićevića i udala se za Radisava, Ljuma je preporodila kuću u Guberevu. Stigla su deca, Radisav je vredno radio, snahi i unucima obradovala se i stara Milica… Sada je nevolja ponovo zakucala na vrata doma na obroncima planine.

– Problem je što nemam srpsko državljanstvo, nemam dokumenta, pa ne mogu da polažem vozački ispit, nemam ni zdravstvenu knjižicu, ne mogu da podignem dečji dodatak, baš ništa ne mogu da završim u Novom Pazaru, niti dole u Šaronjama, a čitava kuća sada zavisi od mene – kaže Ljuma.

Njena svekrva Milica, starica, sada u teškom jadu, onemela od tuge za sinom, svija ruke oko unuka i snahe.

– Eto, ne dade nam se da proživimo koju godinu kao ljudi! Mog Radisava više nema, ali su ostali unuci… – kaže starica.

Radisavljev ujak Proko Đoković, koji se trudi da pomogne Ljumi i deci koliko može, sestri kaže da je mlada Albanka dobra i radna žena, da su je MIlićevići brzo prihvatili kao najrođeniju.

– Brzo je naučila srpski jezik, ništa joj nije teško da uradi, uvek nas je oduševljavala, zavoleli smo je svi, kao da je rođena ovde – kaže Proko.

 

Doneli pomoć

Pomoć Milićevićima prekjuče je iz Beograda doneo Vojin Vučićević, predsednik Humanitarne organizacije „Stara Raška“.
– Kamo sreće da sam ovde nekim boljim povodom. Ovako, došao sam da vidim šta možemo da učinimo, kako da pomognemo Milićevićima, Ljumi, deci, Milici. Pomoći ćemo koliko god možemo i u narednom periodu, jer kao udruženje pratimo porodice u koje su se udale Albanke iz Albanije, brinemo se o njima, pomažemo im na razne načine jer nam je cilj da spasavamo srpska sela od zatiranja – kaže Vučićević.