“Četnički sveštenik” o vremenu gladi sa izobiljem smrti

Vojislav Čarkić, “četnički sveštenik” za “Al Džaziru” pričao je o blagosiljanju oružja i vojnika tokom devedestih, sahranjivanju, ali i razmeni droge na frontu.

Kako kaže, pre rata je imao prijatelja koji je imam sa kojim se i dalje čuje, ali više nisu prijatelji.

„Da mogu opet bih krenuo u rat i borio se protiv takozvane države Ukrajine“, navodi Vojislav Čarkić, 79-godišnji pop koji je bio komandant četničkog odreda srpske vojske od 1992. do 1995. godine.

Borio se u ratu u Bosni i Hercegovini, a njegova jedinica bila je stacionirana na Grbavici u blizini Sarajeva. Međutim, nije samo borio – krstio je vojnike i vodio službe na njihovim sahranama.

„Morao sam da sahranim ubijene pod snajperskom vatrom. Ponekad bih imao 20 sahrana dnevno. Dosta mi je groblja“, kaže on za „Al Džaziru“.

Kako kaže, dok ispija čašicu rakije, “to je bilo vreme gladi kada je samo smrti bilo u izobilju”.

„Al Džazira navodi“ da je Čarkić bio zadužen da blagosilja oružje koje će biti korišćeno u ratu i to često na civilnom stanovništvu Sarajeva.

„Blagosiljao sam oružje mog naroda da ih brani od balija“, ističe Čarkić.

Svedok koji je želeo da ostane anoniman kaže da je Čarkić nakon rata vodio službu na sahranama majke i brata Ratka Mladića, kao i da je Mladić bio prisutan uprskos tome što je u to vreme bio begunac.

Na pitanje o tome Čarkić je odbio da da odgovor. Međutim, o ratu rado priča.

„U ratu i u uniformi bio sa vojnik Hrista, ratnik srpskog naroda, pravi četnik“, navodi on, ističući da nema razlike imeđu četnika danas i pre: „Odani smo monarhiji i želimo svog kralja nazad“.

„Naravno da smo pucali, radili smo to jer su oni pucali na nas. To je rat“, dodaje Čarkić.

U tekstu se nakon toga navodi da je opsada Sarajeva trajala tri i po godine, da je jedna od najdužih u istoriji modernog ratovanja, kao i da je bila teška – i za civile i za vojnike.

„Pili smo dan i noć da izdržimo to užasno vreme. Bilo je i vojnika koji su uzimali heroin. Nisam mogao da verujem da je na prvim linijama fronta postojala čak i razmena droge između naših vojnika i njihovih. Naročito u Sarajevu je konzumacija toga bila visoka. Droga je pakao za vreme mira, ali zamislite za vreme rata“, ističe Čarkić.

Tu on navodi da pre rata nije imao nikakva negativna osećanja prema svojim susedima.

„Pre rata bio sam prijatelj sa imamom. Danas smo i dalje ponekad u kontaktu, ali više nismo prijatelji. Gde god je bila džamija ja bih sagradio crkvu“, navodi on.

Prema njegovim rečima, nikada neće zaboraviti dan kada je na svojim ramenima nosio krst namenjen za crkvu u Grbavici.

„Nosili smo je tu do Vrače gde sam onda podigao crkvu“, kaže on.

„Ne žalim ni za čim u svom životu. Sve je Bog stvorio“, kaže on dok podiže tri prsta. „Sve što sam uradio ponovio bih. Ali ako me pitate da li imam dušu rekao bih više ne“.

  1. Komentariši

Vaš komentar

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s