Dejton građen na srebreničkim grobnicama

Dejton građen na srebreničkim grobnicama

Florans Artman, novinarka i bivša portparolka Tužilaštva Haškog tribunala, povodom svoje nove knjige “Krv realpolitike: Afera Srebrenica” * Nema podele odgovornosti, jer su samo VRS snage počinile genocid, ali Zapad nije zaštitio stanovništvo od genocidne namere

Činjenice iz izvornih zapadnih dokumenata, koji su oslobođeni oznaka tajnosti, pokazuju da su Klinton, Mejdžor i Širak žrtvovali i prodali Srebrenicu, čime se dovodi u pitanje zvanična verzija, ističe za Danas Florans Artman, novinarka, književnica i nekadašnja portparolka Tužilaštva Haškog tribunala, povodom objavljivanja svoje nove knjige “Krv realpolitike: Afera Srebrenica”, koja će se u beogradskoj knjižari Zepter naći krajem ove sedmice.

Kako ukazuje, poslednjih deset godina mnogo dokumenata su postali dostupni, prvenstveno iz američke administracije.

– Uz pomoć intervjua direktnih učesnika diplomatskog pregovaračkog procesa, koji je doveo do Dejtona, odnosno do mirovnog sporazuma u BiH, mogla sam da analiziram i rekonstruišem kako je pala Srebrenica, tj. kako je prepuštena snagama pod komandom Ratka Mladića. Ti dokumenti, složeni i stavljeni u kontekst, ukazuju da su Srebrenica i Žepa – na početku je time bilo predviđeno i Goražde – žrtvovane na oltaru mirovnog procesa, naglašava naša sagovornica.

 Objasnite nam to?

– Kako bi uspeli da osiguraju Miloševićevo prisustvo za pregovaračkim stolom, vrhovni predstavnici SAD, Velike Britanije i Francuske odlučili su da mu naprave ustupak u zamenu za priznanje BiH u svojim međunarodnim priznatim državnim granicama. Taj ustupak su bile tri istočne bosanske enklave, koje su u originalnom planu Kontakt grupe iz 1994. trebale pripasti bošnjačko-hrvatskom entitetu. Milošević je još 1991. zatražio da koridor od 50 kilometara unutar Bosne, duž Drine, bude stavljen pod kontrolu Srba i u tu svrhu je slao oružje u Bratunac. Milošević je 1995. bio spreman ne samo da prizna Bosnu, nego i da prihvati da se budući srpski entitet prostire na 49 odsto bosanske teritorije. Radovan Karadžić je u to vreme hteo više od 60 odsto bosanske teritorije, kao i nezavisnost Republike Srpske. Prema oceni Zapada, Milošević je bio spreman za mir i bio je ključ mira u BiH. Kako bi ga ohrabrili u tom pravcu, u junu 1995, SAD, Velika Britanija i Francuska tajno prihvataju promenu pregovaračke karte da istočne enklave pripadnu srpskom entitetu. Želja je bila da bošnjačko rukovodstvo zameni istočne enklave za teritorije pod kontrolom VRS oko Sarajeva. Ali na kraju, ni Alija Izetbegović ni Zapad nisu hteli da narede evakuaciju enklava, jer bi ih javnost optužila da potpomažu etničko čišćenje premeštanjem stanovništva. Potom je Zapad tajno odlučio da neutrališe NATO avione kako Mladićeve trupe ne bi bile sprečene da uđu u Srebrenicu. Naravno, to zeleno svetlo nije odobravalo zločine koje su te trupe nakon ulaska u Srebrenicu počinile. Odgovornost te tri države je da nisu ništa preduzele da osiguraju da Mladićeve trupe ne učine to što su učinile. Važno je podsetiti da je haški tužilac Ričard Goldstoun već u aprilu 1995. najavio u medijima da će uskoro podići optužnicu protiv Karadžića i Mladića za zločin protiv čovečnosti i genocid. Znači, bilo je svima poznato da su Mladićeve trupe sklone da ponovo prave zločine i da ulaskom u Srebrenicu može doći do masovnih zločina.

U tom smislu, zašto smatrate da je mir u Bosni zasnovan na srebreničkim grobnicama kako ste nedavno izjavili?

– Taj najgori scenario, među onima koji su se mogli predvideti, desio se nakon pada Srebrenice. Zapad nije želeo genocid u Srebrenici, ali je želeo da Srebrenica padne u ruke Mladićevih trupa radi potpisivanja mira. U tom smislu je Dejtonski sporazum, čiji je preduslov bio pad istočne enklave, građen na srebreničkim grobnicama.

 Kako gledate na ulogu holandskog bataljona UNPROFOR-a u srebreničkom genocidu i zašto Tužilaštvo Tribunala nikada nije pokrenulo krivični postupak protiv njih, iako ih Majke Srebrenice optužuju kao saučesnike u genocidu?

– Krivica za genocid u Srebrenici je jasno utvrđena u Hagu i pred drugim domaćim krivičnim sudovima. Snose je snage pod komandom Ratka Mladića, koje su streljale preko 8.000 muških civila i ratnih zarobljenika, uključujući i maloletnike. Postoje drugi nivoi odgovornosti za koje preživeli iz Srebrenice tuže Holandiju ili oficire iz holandskog bataljona, jer nisu pokušali da spasu živote Srebreničana kada su znali da njihova predaja snagama VRS znači smrt. Postoji, takođe, odgovornost za nesprečavanje genocida ako se zna ili je moglo da se predvidi da je genocid moguć. Ti drugi nivoi odgovornosti nisu u nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda u Hagu. Ovo pitanje može zbuniti čitaoce. Nema podele odgovornosti za ubijanje, jer su samo VRS snage počinile genocid. Ali Zapad nije zaštitio stanovništvo od genocidne namere, a imao je obavezu da ih zaštiti. Međutim, to ni po čemu ne umanjuje krivicu srpskih snaga koje su učestvovale u genocidu.

Izjavili ste da Haški tribunal, između ostalih, zataškava ulogu Srbije u ratu u Bosni?

– Koliko građana Srbije je poginulo u Hrvatskoj ili u BiH za vreme rata? Ne znamo broj, jer je to još državna tajna. Ali činjenica je da su snage Vojske Jugoslavije ratovale u Bosni. Pred Tribunalom je dokazano, zahvaljujući ratnoj arhivi iz vrha Srbije, da su 1.600 oficira, odnosno kompletna komandna struktura VRS bila na platnom spisku VJ, tj. na platnom budžetu SRJ. Nafta je falila u Srbiji za vreme rata u Bosni, ali ju je imala VRS, a ta nafta nije nikla u brdima Bosne! Učešće Srbije u ratu u BiH je javna tajna, ali je Tribunal dobio političko naređenje “odozgo” da ne donosi presude koje bi označile Srbiju za vreme Miloševićevog režima kao koučesnicu u zločinačkoj politici za koju su mnogi iz VRS osuđeni. Razloge za to treba tražiti od onih koji su uticali na Tribunal da se izbegne odgovornost Miloševićevog režima.

 Predsednik Tribunala Teodor Meron je najavio da će sve presude biti donete do 2017. i da će Sud okončati svoj mandat. Šta očekujete od presuda Mladiću i Karažiću?

– Da Mladiću i Karadžiću nije dozvoljeno da se godinama kriju u Srbiji, ne bi me morali pitati da nagađam kakav će biti zaključak njihovih suđenja, jer bi davno bila završena.

U decembru nas čeka i konačna presuda Franku Simatoviću i Jovici Stanišiću? Šta očekujete?

– Očekujem osudu, jer dokazi jasno govore o njihovoj krivici. Međutim, Hag će najverovatnije da potvrdi oslobađajuće presude, jer je u tom predmetu politika, nažalost, preovladala nad pravdom sa zadatkom da se ne osude srpski predstavnici kako bi se zataškala uloga Srbije u zločinima u Bosni i Hrvatskoj.

Pitajte sudsko veće za Šešelja

 Kakvu presudu očekujete za Vojislava Šešelja?

– Sudsko veće, koje treba da donese presudu u njegovom predmetu, sedi u Hagu i koliko znam još je na platnom spisku, pa pitajte njih kada će doneti presudu kako ne bismo morali da nagađamo nego da čitamo kako su na bazi dokaza utvrdili njegovo učešće u ratovima i u etničkom čišćenju koji je izvršen i u Bosnu i u Hrvatskoj, pa i u Vojvodini.

“Milošević – Dijagonala laufera”

Izdavačko preduzeće Dan-Graf, koje izdaje list Danas, objavilo je knjigu Florans Artman “Milošević – Dijagonala laufera”. Knjiga je bila uvedena u dokazni materijal na suđenju Slobodanu Miloševiću u Haškom tribunalu, a Milošević je osporavao njen sadržaj.

  1. Komentariši

Vaš komentar

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s