Turska računa na muslimane u BiH?

Poseta turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Sarajevu (20.5), samo je jedan u nizu pokazatelja da Turska u svom pozicioniranju na Balkanu računa na BiH, ali i na muslimansku zajednicu u toj zemlji.

Bosnien und Herzegowina Bakir Izetbegovic und Recep Tayyip Erdogan in Sarajevo

Odnosi između Bosne i Hercegovine i Turske su dobri, ali bi mogli da budu i bolji, naročito na ekonomskom planu. Odnosi dveju zemalja opterećeni su nerešenim unutrašnjim pitanjima zbog čega trpi ekonomija, naročito bosanskohercegovačka, ocenjuju analitičari iz BiH. Jedan od njih, Dževad Kučukalić iz Sarajeva, kaže da su aktuelni bosansko-turski odnosi „veoma dobri“, ali da ih političari u dejtonskoj BiH različito tumače zbog jeftinih političkih poena: „Jedni nastoje da pokažu da ti odnosi mogu da budu i opasni za određenu etničku grupu, dok drugi preuveličavaju svaku tursku inicijativu želeći da je prikažu kao najbolje rešenje. I dok bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović gotovo bespogovorno podržava turske inicijative i predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik protivi se čak i politički bezazlenim inicijativama poput uključenja Doboja u Zajednicu opština turskog sveta, dovodeći time u pitanje i značajne turske investicije u tom delu BiH“, kaže Kučukalić za Dojče vele.

Kopnena veza Turske sa EU

Kučukalić ističe da je i nedavni Sajam turske privrede u Sarajevu pokazao nastojanje Ankare da se na tom području učvrsti kao bitan izvoznik roba i usluga, ali bez značajnije kooperacije i zajedničkih preduzeća sa partnerima iz BiH. „Mnoge turske radnje, putničke i druge agencije posluju u Sarajevu i drugim gradovima BiH. Ne treba zaboraviti doprinos Turske i njenih vakufa, kao i drugih tela koja su finansirala obnovu Starog mosta u Mostaru, Krive ćuprije u Konjicu, Tekije na Buni i drugih značajnih kulturno-istorijskih, verskih i nastavno-pedagoških objekata. Turska možda vidi BiH kao odskočnu dasku u pokušaju obnove uticaja na tom području, odnosno razvoja privredne, kulturne i sportske saradnje sa državama koje su nekad bile u sastavu moćnog Osmanskog carstva, ali bez stvarnih pretenzija za obnovu tog carstva, nekadašnje sile na tri kontinenta“, smatra Kučukalić.

Bosna i Hercegovina – evropska crna rupa

Nacionalistički političari sve tri etničke grupe u BiH blokiraju svaki napredak. Dva evropska poverenika žele da podstaknu novi početak. No, diplomatija nije dovoljna, smatra Benjamin Pargan.

Direktor Centra za međunarodne odnose iz Banjaluke Miloš Šolaja kaže da se u Turskoj, prema nekim istraživanjima, Bosna i Hercegovina vidi kao druga po važnosti država-saveznica, posle Azerbejdžana. „Činjenica je da BiH predstavlja jednu od država jugoistoka Evrope za koju Turska ima veoma snažne interese. Za Tursku je bitno da ostvari što veći uticaj na tom području. To je i geopolitički značajno, s obzirom na činjenicu da jugoistok Evrope predstavlja kopnenu vezu između Turske i Evropske unije. Pri širenju svog uticaja u tom delu sveta, Turska veruje da može da računa na podršku muslimanske verske zajednice u BiH“, ocenjuje Šolaja za Dojče vele.

Odnosi opterećeni prošlošću

Dževad Kučukalić veruje da odnosi između BiH i Turske, uprkos „spletkama lokalnih političara“, ne mogu da ugroze evroatlantski put Bosne i Hercegovine: „Turska Republika, inače članica NATO, već više od 53 godine čeka da postane i članica Evropske unije jer članice EU uvek pronalaze neke razloge protiv nastavka pregovora sa Ankarom. Istovremeno, neke druge, geopolitički manje značajne i ekonomski slabije razvijene države, već godinama su članice Unije. Očigledno je problem u tome što je većinsko stanovništvo u Turskoj muslimansko, sa više od sedamdeset miliona stanovnika islamske veroispovjesti. Zato bi hrišćanski deklarisana i opredeljena EU, bila srećnija da Turska nikada i ne postane njena članica. Briselu bi bilo draže da bošnjački politički establišment u BiH ne pronalazi uzore u aktuelnom turskom premijeru Erdoganu i njegovoj Stranci pravde i razvoja (AKP). Države zapadnog Balkana, Albanija, BiH, Crna Gora, Kosovo, Makedonija i Srbija bi, nakon ispunjenja uslova, mogle u paketu da budu primljene u EU. Zato aktuelni odnosi BiH i Turske, bez obzira na stepen uticaja Ankare na Sarajevo, neće bitnije uticati na evropski put Bosne i Hercegovine“, smatra Kučukalić.

Miloš Šolaja podseća da su odnosi između BiH i Turske opterećeni prošlošću, što potvrđuju i aktuelne nesuglasice u RS oko prijema Doboja u Zajednicu opština turskog sveta. Za BiH je, ističe, važna jasna politička strategija – kako prema Turskoj tako i prema EU: „Na bosansko-turske odnose utiču ukupni politički odnosi u BiH, a oni već dvadeset godina nisu stabilni. Mnoga ovdašnja pitanja, poput ključnih koja se odnose na politički sistem i institucionalno uređenje zemlje, još uvek su otvorena. Ovde se i na ulogu Turske gleda kroz prizmu nerešenih političkih odnosa unutar BiH. Do poboljšanja bi moglo da dođe ako se u BiH usvoji precizniji koncept spoljne politike, odnosno uspostavi jasnija spoljnopolitička strategija. U BiH se još od Dejtona svaka spoljnopolitička situacija rešava stihijski, zbog čega je nemoguće tačno utvrditi kakvi bi u budućnosti mogli da budu odnosi između Turske i BiH“, kaže Šolaja.

  1. Komentariši

Vaš komentar

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s