OD kada su ukinute vize za građane Srbije, veliki broj žitelja Novog Pazara i okolnih mesta, svakonevno, sa autobuske stanice u ovom gradu odlazi ka Nemačkoj, Austriji, Luksamburgu… U poslednjih mesec-dva, među putnicima je i sve veći broj građana Crne Gore, posebno sa severa ove države. Za razliku od Crnogoraca, većina ovdašnjih ljudi ide na sigurno, imaju mahom turističke vize.

Svojevremeno je dnevno odavde kretalo po pet-šest autobusa. Odlazio je “ko god je mogao” i ko je već imao nekoga u Evropi. Nezvanično, otišlo je 10.000 do 15.000, ali su se mnogi u međuvremenu i vratili.

– Sada je “mirnije”. Mnogi i dalje žele da se dokopaju Evrope, ali ne više stihijski i sa željom da se traženjem azila ostane u Nemačkoj ili nekoj drugoj zemlji Evropske unije – priča Kadrija Mehmedović iz udruženja “Reintegracija” koje ima dobru saradnju sa vlastima u Nemačkoj. – Sve više Novopazaraca, Tutinaca i Sjeničaka odlazi sa papirima i “na sigurno”, a retko ko traži azil… Kod nas mnogi dolaze na kurs osnova nemačkog jezika. Ljude obaveštavamo o potrebama ove zemlje za radnom snagom. Odlaze najčešće obrazovani i kvalifikovani ljudi, medicinske, mašinske, metalske, građevinske, elektro i informacione struke. Ovi stručnjaci, pogotovu ako znaju jezik zemlje u koju odlaze, najlaše pronalaze posao i dobijaju radne vize – dodaje Mehmedović.

U NEMAČKOJ ČUVAJU UNUKE
U OVOM delu Srbije, a tako je i na severu Crne Gore, do posla je gotovo nemoguće doći. Samo u Novom Pazaru je 25.000 nezaposlenih, pa mnogi pokušavaju da sezonskim boravkom i radom na građevini zarade koji evro. – U Nemačkoj imam dvojicu sinova, svakog meseca slali su nam po 500–600 evra, a onda su procenili da je bolje da ja i supruga odemo kod njih, da im pazimo decu i spremamo ručak. Njima jeftinije, ne plaćaju obdanište, deca na sigurnom, ne moraju da nam šalju pomoć, a nama bolje nego na Pešteru. Neke naše komšije rade preko leta “na crno” na građevini, zimi se vrate u Sjenicu, pa na proleće ponovo u Nemačku – kaže Hasim K. sa Peštera koji je upravo otputovao u Frankfurt.

Preko ovog udruženja na stotine studenata je tokom letnjeg raspusta odlazilo u Evropu na “radnu praksu”. Mnogi su to iskoristili da nauče jezik, nametnuli su se svojim gazdama i ostali. U junu će krenuti nova grupa od nekoliko stotina studenata.

– Poslednjih meseci je pojačano interesovanje građana severne Crne Gore za odlazak u Nemačku. Ne znamo šta se u Crnoj Gori događa i kuda idu. Preko nas ih malo ide, jer mi pomažemo samo onima koji idu po propisima i imaju šansu da dobiju posao i boravak – ističe Mehmedović.

Auto-prevoznici potvrđuju da imaju sve više putnika, sa crnogorskim pasošima, kažu ne previše, ali ne ulaze u razloge njihovog odlaska niti znaju kako se u Nemačkoj snalaze.

– Mi ih samo prevezemo. Činjenica je da su naši autobusi puni i pri povratku iz Nemačke i Evrope. Putuje se u oba smera – kažu u novopazarskoj agenciji “Pejić-turs” koja nedeljno ima deset polazaka za Nemačku.

U “Delon-transu” koji ima nekoliko polazaka za zemlje zapadne Evrope, primećuju da je znatno povećan broj putnika sa severa Crne Gore.

– Uglavnom kupuju karte u jednom pravcu i najčešće ostaju u blizini Hanovera. Odlaze kompletne porodice. Iz razgovora sa nekima od njih saznali smo da većina želi u Donju Saksoniju, u gradove Gosler Braunšvajg, navodno, tamo primaju azilante. Nešto se događa na severu Crne Gore. Naše je da prevozimo ljude, a na drugima je da utvrđuju o čemu se radi – kažu u “Delontransu”.