Islam u zoni bez Boga

Teroristički napad na redakciju francuskog satiričnog magazina „Šarli ebdo” naprasno je ujedinio poglavare različitih konfesija, čiji vernici neretko ne mogu da nađu pravi recept za suživot na evropskom kontinentu. Međutim, verski velikodostojnici su ovih dana postali jedinstveni ne samo u osudi masakra, već i u otvorenoj kritici pariskih satiričara koji nisu prezali da se rugaju svim religijama.

Objašnjavajući kako se ne sme vređati vera drugih, papa Franja je praktično rekao da ljudi koji ismevaju islam i druge religije mogu „očekivati udarac” te da je to „normalno”. Dan kasnije, Vatikan je morao da „dopunjava” iskaz poglavara Rimokatoličke crkve pa je istakao da papa smatra da sloboda govora ne znači i vređanje nečije vere, ali time ni na koji način nije želeo da opravda teroristički napad na „Šarli ebdo”.

Ipak, papino pominjanje „udarca” mnoge je iznenadilo i ukazalo da sekularistički pogled na svet u kojem ništa nije sveto u suštini nije baš po volji verskih poglavara, bez obzira kojoj konfesiji pripadaju. Možda još veći problem za verske poglavare u Evropi jeste i činjenica da Stari kontinent sve više postaje „zona bez Boga”. Baš kao što nije lako biti hrišćanin u Pakistanu ili Avganistanu, sve je teže biti musliman ili jevrejin u Evropi. Osim toga, i hrišćanske crkve polako gube „aktivne” vernike pa bogomolje širom EU odlaze na doboš i neretko postaju butici, centri za uvežbavanje cirkuskih trupa ili kafići i klubovi.

+    +    +    +

Premalo poznajemo islam, priznala je prošle nedelje nemačka kancelarka Angela Merkel, pozivajući nemačke hrišćane da „bolje upoznaju i svoju veru”. Iako je ovim rečima zapravo htela da uveri Nemce da se ne događa „nikakva islamizacija Nemačke” te da ne izlaze na proteste koje organizuje Pokret evropskih patrioti protiv islamizacije Zapada (Pegida), demohrišćanska kancelarka suštinski je tačno opisala jedan od uzroka narastajućeg verskog nerazumevanja i nesaglasja u Evropi.

Povećani kriminalitet u velikim gradovima u kojima su getoizirani imigranati, često muslimanske veroispovesti, potom skromno poznavanje islama, predrasude o muslimanima i često stereotipno povezivanje islama sa ekstremizmom i terorizmom samo su neki od uzroka stvaranje međuverske netrpeljivosti i tvrdnje da islam ne pripada Evropi.

Iako je prilikom posete turskog premijera Ahmeta Davatoglua Berlinu Merkelova rekla kako islam pripada Nemačkoj, nema sumnje da u Evropi se malo zna o islamu. Tome zasad nije doprinelo ni to što, na primer, u Nemačkoj muslimani čini 6 odsto a u Francuskoj oko 8 odsto stanovništva što u ove dve zemlje čini ukupno oko deset miliona muslimana. Procentualno najviše muslimana je u Bugarskoj – 13,7 odsto – što je tek oko milion muslimana, dok na evropskom kontinentu najviše muslimana živi u Rusiji – oko 14 miliona što je 10 odsto stanovništva ove evroazijske države.

Međutim, ono što su primetili istraživači javnog mnenja jeste pojava da Evropljani imaju tendenciju da preteruju u proceni koliko muslimana zapravo ima u njihovoj državi. Tako ispitanici u Francuskoj smatraju da u ovoj zemlji muslimani čine 31 odsto stanovništva što je čak četiri puta više od stvarnog broja. Preterivanje u proceni ispitanika primećeno je, prilikom Ipsosove ankete 2014. godine, i u susednoj Belgiji gde muslimani čine 6 odsto stanovništva a anketirani su procenili da ih ima 29 odsto, to jest bezmalo pet puta više.

Pogrešna procena je primećena i u Nemačkoj (tri puta veći broj), Velikoj Britaniji (četiri puta), Italiji (pet puta) i Španiji (osam puta). Međutim, drastična veća procena broja muslimana od stvarnog broja primećena je čak i u zemljama koje imaju zanemarljivi broj muslimana. Tako u Poljskoj i Mađarskoj muslimani čine samo 0,1 odsto stanovništva ali poljski ispitanicima procenjuju da oni čine 5 odsto (što je 50 puta više od stvarnog broja), dok Mađari smatraju da muslimani čine 7 odsto stanovništva Mađarske (70 puta više od stvarnog broja).

Istraživači javnog mnenja kažu da ovakva preterivanja u procenama nisu neuobičajena budući da se, na primer, u Galupovom istraživanju 2011. u SAD došlo do toga da Amerikanci smatraju da najmanje 20 odsto stanovništva čine LGBT osobe iako se zapravo samo oko tri odsto stanovnika sagledava kao gej, lezbejka ili biseksualna osoba.

Ipak, ove nerealne procene stanovnika dobro koriste islamofobične i antiimigrantske stranke i pokreti koji u trenutku ekonomske krize lako šire strah od islamskih imigranata iako je, na primer u Velikoj Britaniji, naučno utvrđeno da je skromno plaćen rad imigranata značajno doprineo ekonomskom jačanju Britanaca, koji nisu želeli da rade teške a slabo plaćene poslove.

S druge strane, muslimanima smeta to što Evropa sve više postaje „zona bez Boga” ali se, za razliku od jevrejskih vernika koji sve češće odlaze da žive u Izrael, ne odlučuju za povratak u Afriku ili Aziju. Osim toga, kada im domicijalni Evropljani ukažu da moraju da se prilagode sekularnom evropskom društvu, oni obrazovaniji i informisaniji muslimani lako će izvući argument da u pojedine evropske zemlje nemaju isti „sekularni odnos” prema hrišćanskim crkvama. To se možda najbolje vidi u Nemačkoj, koja se diči da je sekularna, ali u kojoj je glas hrišćanskih crkava tako jak da su, na primer, u pokrajini Baden-Virtemberg i Bavarskoj uspele da u regionalnim parlamentima izlobiraju propise kojima se zabranjuje ples na javnim mestima nedeljom i na crkvene praznike.

Ipak, Evropa je danas zaista najsekularnija u svojoj istoriji, ali ne može se prenebregnuti činjenica da evropske demohrišćanske elite zaziru od konstantnog rasta udela muslimana u evropskom stanovništvu i to po jedan procenat za jednu deceniju. Tako su muslimani 1990. činili 4 odsto evropskog stanovništva, 2010. šest a očekuje se da 2030. dosegne osam odsto populacije Evrope. Dok evropski socijalisti, poput francuskog predsednika Fransoa Olanda, poručuju da bilo kakav antimuslimanski i antisemitski čin mora biti „strogo kažnjen”, vrhuška nemačkih demohrišćana zamera Angeli Merkel što kaže da je „islam deo Nemačke”. Kako iz sopstvenih uverenja, tako iz straha od toga da će im glasove pokupiti islamofobična Pegida, neonacistička NDP ili desničarska „Alternativa za Nemačku”, nemački demohrišćani ne raduju se otvorenom suživotu sa muslimani. Uzimajući u obzir njihov uticaj u Evropskoj uniji, sve to ne obećava prekidanje začaranog kruga u kojem su muslimani diskriminisani i neintegrisani u evropsko društvo i lako postaju plodno tlo za regrutovanje ekstremista pri čemu njihove terorističke akcije samo dodatno pojačavaju versko nerazumevanje u Evropi.

—————————————————————–

Novi život napuštenih crkava

U holandskom gradu Arnemu lokalna crkva je preuređena u improvizovani skejt park

Od krstaških pohoda do praznih crkava – mogao bi da bude najkraći presek uticaja religije u Evropi kroz vekove. Kontinent sa kojeg se nekada pod plaštom „svetog rata” kretalo u pokoravanje „nevernika” danas je ubedljivo najsekularniji deo sveta.

Trend sve manjeg broja vernika ispraznio je evropske crkve, od kojih su mnoge prodate i više ne služe svojoj prvobitnoj nameni. Od nekadašnjih bogomolja nastali su butici, klubovi ili centri za uvežbavanje cirkuskih trupa. Neke su zbog obrnutog trenda kada su u pitanju islamski vernici, čiji se broj stalno uvećava, postale džamije.

„Volstrit džornal” je istraživao ubrzani trend prodaje i prenamene praznih crkava u zapadnoj Evropi. U holandskom gradu Arnemu lokalna crkva je preuređena u improvizovani skejt park, a dok mladi skejteri uživaju na mnogobrojnim rampama, sa svodova ih motre slike svetaca. Iako je prizor možda pomalo bizaran, on ima svoje praktično opravdanje. Održavanje crkava u koje više niko ne ide zahteva velika ulaganja, pa se sve više lokalnih zajednica odlučuje da ih prenameni.

Nije, međutim, uvek moguće pronaći kupca koji bi u bogomolji otvoriobiblioteku ili koncertnu dvoranu, pa mnogo više ponuda dolazi sa adresa koje pojedini vernici smatraju uvredljivim. U Bristolu je lokalna Crkva svetog Pavla postala mesto na kojem nastupe uvežbavaju cirkuski umetnici. Visoki stropovi su im, kažu, naročito zgodni za pripremanje akrobacija na trapezu. Luteranska crkva u Edinburgu postala je bar inspirisan Frankenštajnom uz prateću scenografiju raznobojnih lasera.

Menadžer ovog lokala za „Volstrit džornal” tvrdi da se još niko nije požalio na prenamenu crkve. „Za to imamo samo jedan razlog. Postoji na stotine crkava u koje nema ko da ode i, da nisu prenamenovane, samo bi zvrjale prazne.”

Mnoge nekadašnje bogomolje, pogotovo one manje, prodate su privatnim vlasnicima koji su ih preuredili u ekstravagantne domove.

Statistički gledano, u Engleskoj se zbog nedostatka vernika godišnjestavi katanac na dvadesetak bogomolja. Slična sudbina zadesila je oko 200 crkava u Danskoj, dok je za poslednjih deset godina u Nemačkoj zatvoreno 515 crkava.

U ovom pogledu čini se da ipak prednjači Holandija.Velikodostojnici Rimokatoličke crkve u ovoj zemlji procenjuju da udve trećine od oko 1.600 holandskih katedrala u narednih desetak godina neće imati ko da ide. U još kraćem roku – za četiri godine – biće zatvoreno oko 700 protestantskih crkava.

Pitanje praznih sakralnih objekata toliko je intenzivirano da seangažovala i država. Holandija je zajedno sa religijskim i organizacijama civilnog društva usvojila nacionalni plan za očuvanje ovih zdanja. U holandskoj provinciji Friziji u kojoj je zatvoreno ili prenamenovano 250 od 720 postojećih crkava lokalne vlasti pokušavaju da pronađu najbolje rešenje koje bi pomirilozahteve savremenog trenutka i želje da se nekadašnje bogomolje sačuvaju od propadanja.

Ako se ispune preduslovi tipa nemenjanja spoljašnjeg izgleda crkveili očuvanja umetničkih predmeta – ništa ne stoji na putu njihovog novog života.

—————————————————————–

Jevreji u sukobu sa islamskim radikalizmom i hrišćanskom desnicom

Jevrejski kvartove sada štiti vojska: Antverpen (Foto: Rojters)

Teroristički napad na novinare, karikaturiste, policajce i kupce u košer radnji u Parizu posejao je strah od daljeg bujanja islamskog ekstremizma, ali i šovinističkih stranaka koje bi mogle da se ustreme na Jevreje koliko i na muslimane.

Jevreji strahuju od novih ataka radikalnih muslimana, ali i hrišćanskih desničarskih partija koje su neretko antisemitske. Zastupljen je i stav da porast antimuslimanskih sentimenata kod krajnje desnice ipak može da se okrene u jevrejsku korist.

Evropski Jevreji su i pre nedavnog pokolja u redakciji satiričnog magazina „Šarli ebdo” i košer prodavnici tvrdili da se godinama ne osećaju sigurno. Posle svake izraelske ofanzive na Gazu prijavljivani su napadi na Jevreje iza kojih su uglavnom stajali doseljenici iz Magreba.

Islamski ekstremista je pre tri godine ubio četvoro đaka i nastavnika u jevrejskoj školi u Tuluzi. Prošlog maja je povratnik sa sirijskog ratišta usmrtio četvoro ljudi napadajući Jevrejski muzej u Belgiji. Savet jevrejskih opština saopštio je da je broj pretnji upućen Jevrejima u Švedskoj udvostručen posle tragedije u Francuskoj, prenosi AFP.

Procenjuje se da će se 15.000 francuskih Jevreja ove godine preseliti u Izrael, nakon što ih se 7.086 preselilo prošle godine, a što je najveći broj od 1995. Ovo je procena zvanične izraelske agencije koja prati doseljavanje, prenosi britanski „Telegraf”.

Istovremeno, „Independent” piše da više od polovine ostrvske populacije Jevreja strahuju da nemaju budućnost u Britaniji i da četvrtina njih razmišlja da emigrira. Kako je pokazala anketa organizacije Kampanja protiv antisemitizma, 45 odsto Britanaca slaže se sa makar jednom od izjava: „Jevreji više jure za novcem nego drugi Britanci”, „Lojalnost Jevreja prema Izraelu čini ih manje lojalnim Britaniji od ostalih Britanaca” i „Jevreji isuviše pričaju o holokaustu da bi dobili sažaljenje.”

„Zbog toga što se Izrael uvek krivi, mi Jevreji postajemo žrtveno jagnje za sve probleme na svetu. Evropa se ponaša kao moralni sudija za Izrael”, prenosi „Džeruzalem post” reči Eli Ringer iz Foruma Jevreja u Belgiji.

Svetski jevrejski kongres je 2013. pozvao da se zabrane mađarski Jobik i grčka Zlatna zora smatrajući da je nacizam imao uspon upravo zahvaljujući slaboj reakciji tadašnjih demokratskih političara. Međutim, drugi smatraju da stranke poput ovih antisemitskim izjavama samo učvršćuju svoje biračko telo, ali ne dopiru do neopredeljenih birača.

Jevrejska zajednica Mađarske saopštila je da ne očekuje uticaj na Jevreje u Mađarskoj. Neki čak smatraju da krstaški rat evropske desnice protiv islama može da bude koristan za Jevreje. Glavni poljski rabin je kazao da javnost Starog kontinenta sada shvata da je neophodno boriti se protiv islamskog terorizma. Abraham Foksman, predsednik jedne organizacije za borbu protiv kleveta, smatra da sve na kraju može ispasti dobro: „Ako napadi na ’Šarli ebdo’ budu katalizator smislene i održive akcije vlade i francuske muslimanske zajednice zarad borbe protiv radikalizacije, jevrejska zajednica će sigurno imati korist.”

Premijer Izraela Benjamin Netanijahu pozvao je sve francuske Jevreje da se vrate u zemlju predaka. Ali, kako zaključuje „Njujork tajms”, to bi bila pobeda desničara koji žele Evropu bez Jevreja, a isto smatra i reditelj dokumentarca o holokaustu „Šoa” Klod Lancman: „Hajde da ne dozvolimo Hitlerovu posthumnu pobedu.”

  1. Komentariši

Vaš komentar

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s