DOK na biroima rada u Sjenici, Tutinu i Novom Pazaru hiljade mladih ljudi čeka posao, farmeri na Pešteru „ni za kakve pare“, ne mogu da pronađu pastira – dok čobane traže po Albaniji, Bugarskoj i Rumuniji, stoku čuvaju deca i starci.

Stado Ifeta Destanovića iz Leskove na Pešteru broji 60 rasnih krava, 250 ovaca i više od 300 jagnjadi… Ovaj uspešni stočar odmah bi mogao da udvostruči svoj stočni fond samo kad bi pronašao bar dvojicu-trojicu čobana koje bi dobro platio.

– Spreman sam da čobaninu obezbedim platu od 300-400 evra, da ga osiguram i obezbedim mu stan i hranu… Kome god sam ponudio ovaj posao odmah me je odbio, neki su mi se još i zamerili što im nudim da čuvaju ovce, misle da je to ponižavajući posao. Pokušavao sam da dovedem čobane iz Albanije, Crne Gore, Rumunije ili Bugarske, ali nije išlo – žali se Ifet i naglašava da posao čobanina nije težak i da može da se obavlja „uz tranzistor i novine“.

Pešterski farmeri tražiće da ih primi ili poseti premijer Srbije Aleksandar Vučić kome žele da predoče proizvodne i izvozne mogućnosti Peštera i zatraže veća ulaganja države u stočarstvo i prozivodnju zdrave hrane. Na Pešteru se trenutno uzgaja oko 60.000 ovaca i 40.000 goveda, a uz relativno mala ulaganja, siguran otkup i organizovan izvoz moglo bi bar trostruo više što bi bilo od velike koristi za ovaj kraj, ali i za celu državu.

– Evo, moj sin Mirfan ima samo 12 godina, a čuva 60 krava, druga deca čuvaju ovce…

Uz stado su i kad idu u školu, jer nemamo drugog izbora. Neretko, čobani su i starci od 80 i više godina, mladih je sve manje. Zbog toga nam se smanjuje i stočni fond i ceo kraj stagnira, a mogli bismo da budemo „mala Australija“ i da zdravom hranom iz netaknute prirode snabdevamo Evropu – žali se ovaj uzorni domaćin.

Direktor novoformirane Zemljoradničke zadruge „Pešterska visoravan“, sa sedištem u Karajukića Bunarima, Sead Bajramović, kaže da njegova porodična farma u obližnjem selu Dolići broji 500 ovaca i više od stotinu goveda.

– U farmu ulažemo novac koji smo zaradili baveći se građevinom u Rusiji, cilj nam je bar 5.000 ovaca i najmanje 1.000 krava.

Pašnjaka, hvala bogu, imamo dovoljno, objekte nije teško izgraditi, imamo i dovoljno novca za nabavku novih grla, ali je radnike-čobane, bez kojih nema pravog pešterskog stočarstva, ma koliko da im ponudite platu, nemoguće naći. Mladi ljudi radije se odlučuju da u Novom Pazaru konobarišu za 150 evra nego da čuvaju ovce za trostruko veću platu – naglašava Bajramović.

Mirfan sam čuva 60 krava

– Država mora nešto da učini i da nađe načina da mlade ljude istera iz kafića. Stočarstvo treba da dobije značaj koji zaslužuje, na svaku značajniju pomoć države, uzvratićemo mnogo većom proizvodnjom mleka, mesa, sjeničkog sira, pršute i sudžuka – ističe Fehim Kurtović, farmer iz Đerekara u opštini Tutin.

Porodica Rakočević u Buđevu gaji 70 krava.

– Moramo tako, neko čuva krave, neko ih muze i pravi sir, neko kosi seno…. U našem domaćinstvu i na farmi za svakoga ima posla. Uz sav posao deca moraju dobro i da uče. U našoj porodici niko se ne libi da uđe u štalu, niti da pođe za kravama i ovcama, na žalost, mnogo mladih na Pešteru misli da će lakše proći i bolje zaraditi ako u velikim gradovima ili inostranstvu potraže neki drugi posao. Varaju se – kaže farmer Vaso Rakočević.