O MLADOBOSANCIMA IZ LJUDSKE PERSPEKTIVE

Drama “Mali mi je ovaj grob” tretira psihološki profil revolucionara, boraca pravednika za veliku ideju, zbog koje padaju žrtve, ali pre svega padaju sami oni kao prve žrtve svoje revolucionarne ideje, izjavila j autorka Biljana Srbljanović

Predstava na temu sarajevskog atentata i o posledicama tog čina na opštem planu i po sudbine pripadnika “Mlade Bosne” biće premijerno izvedena 12. marta u Bitef teatru, u režiji Dina Mustafića, sa glumcima iz Beograda i Sarajeva.

“Komad sam zasnovala na primarnim istorijskim izvorima, nisam se zaustavila na istorijskim tumačenjima. Povodom stogodišnjice početka Prvog svetskog rata izašlo je mnogo knjiga, neke manje validne, neke zanimljive, na raznim jezicima, ali mene su najviše zanimali primarni izvori – zapisnici sa suđenja, hapšenja, saslušavanja, medicinski zapisnici, krštenice, umrlice, njihova pisma, pesme koje su pisali i način na koji su se jedan drugome obraćali”, rekla je autorka.

Kako je objasnila, pokušala je da sagleda atentat na Ferdinanda iz ljudske perspektive i šta je u tom događaju ono što je se danas tiče, ali nije napisala istorijsku dramu, mada se radnja dešava u Sarajevu 1914. godine, odnosno u Terezinu i Solunu 1917. u drugom činu.

“To je meta-istorijska drama, pisana jezikom koji je savremen. Tretira psihološki profile ljudi koji su takođe vrlo savremeni ili svevremeni. To je pre svega psihološki profil revolucionara i borca pravednika za neku veliku ideju, zbog koje padaju žrtve, ali pre svega sami oni padaju kao prve žrtve svoje revolucionarne ideje”, naglasila je Srbljanović.

Danas nema takvih ideala, smatra ona, jer se u međuvremenu “desio 20. vek, vek ekstrema, vek trošenja ljudskog materijala i revolucionarne potrebe i poverenja čoveka da može sam svojom akcijom da promeni nešto”.

Podsetivši da je početak 20. veka bio prepun sličnih gestova i da je tirano-ubistvo bilo uobičajeno sredstvo borbe, navela je da je oko 50 vladara, kraljeva, prinčeva, premijera, ministara, uključujuci jednog američkog predsednika, od 1900. do početka Prvog svetskog rata ubijeno u raznim vrstama atentata.

“To nije nikakav incident, neobičan čin, koliko god da mi sa jedne strane želimo to da shvatimo kao poseban čin i da se time hvalimo ili da neki sa druge strane onako amaterski istorijski pokušavaju da kažu da je to čin srpskog divljaštva. On nije specijalno vezan za ovo podneblje”, istakla je ona.

“To je bio način borbe, za mene kao izvedbeni gest pogrešan način, zbog toga što nasilje uvek rađa nasilje, ali revolucionari su se koristili svim mogućim sredstvima za svoju veliku ideju”.

“Onda su se desili svetski ratovi, desio se Aušvic. Posle Aušvica ništa nije bilo isto. Izgubilo se poverenje u čoveka, posumnjali smo u mantru da je čovek pozitivan, a da ga sredina i okolnosti mogu učiniti negativnim i od tog trenutka više nema prave revolucije. Nije ni čudo da se i ove mini revolucije, kojima smo svedoci, na primer u Ukrajini, vrlo brzo okreću u svoju suprotnost”, rekla je ona.

Na pitanje šta bi današnja mlada generacija mogla da preduzme, odgovorila je da “ovo nije neko prelomno vreme”, koliko god da je teško i krizno.

“Mislim da je najveći problem ovde permanentna tranzicija. Zaglavili smo se na tom putovanju, smatrajući da ćemo samom činjenicom što smo kao društvo u tranziciji stići do nekog cilja, a to uopšte nije istina. Postoje društva koja nikad ne prođu tranziciju nego ostanu u interegnumu, glavinjaju između tačke A i tačke B, ne redefinišu se, a da i ne primete da ta putovanja malo predugo traju”, izjavila je ona.

“Samo vreme nije prelomno i nije moguće inspirisati ljude na velike gestove. S druge strane, čini mi se da je nastupilo jedno globalno postideološko društvo koje je kod nas itekako uzelo maha, pa su ideologija i politika postale ružne reči, gotovo psovke. Ja sam stalno u prilici da se opravdavam kada kažu – ona je politički angažovan pisac”, napomenula je autorka.

Kod nas je tipična rečenica za intelektualca: nisam politički opredeljen, ali ja mislim da čovek koji nije politički opredeljen nije moralan i da svaki gest, od ujutru kada ustajemo, šta god da radimo u svom životu, mora da bude politički opredeljen i ideološki definisan, jer ako nije, čovek samo nije svestan da doprinosi dominantnoj vladajućoj ideologiji, a to je ideologija kapitalističkog društva, kome mi ovde svi težimo, i to divljačkog liberalnog kapitalizma, ocenila je Srbljanović.

Pominjući da smo još uvek u patrijarhalnom sistemu u kojem žena zauzima najslabiju poziciju, dodala je da “postoji mnogo prostora za nove revolucije i akcije, a ljudi prosto nisu svesni da svojim povlačenjem i deklarativnom apolitičnošću zapravo doprinose tome da se ništa ne menja”.

Na pitanje da li očekuje promene bar na planu kulture, posle izbora, odgovorila je da je “nikada nisu zanimali ministri kulture”.

“Mene više zanima ko je ministar obrazovanja, mislim da je to mnogo važnije za čitavo društvo. Ja sam umetnica, nisam radnik u kulturi, radim sama sa svojim papirom i kada su ministri kulture bili gori ili kada su bili bolji, ja to ne osećam, ne zanima me”, rekla je ona.

“Naravno, nije dobro po društvo da ima lošeg ministra kulture koji ne može da se izbori za budžet i koji učestvuje u atmosferi isterivanja kulture na tržiste. Zakon tržišta će ubiti kulturu. Iole mudra vlada mora da vodi računa o kulturi, ali ja ne pronalazim sebe ni u jednoj opciji ni vlasti ni opozicije ovog trenutka na našoj političkoj sceni, tako da ne mogu da kažem uopšte da me posebno zanima ko će biti ministar kulture”, izjavila je Srbljanović.

  1. Komentariši

Vaš komentar

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s