Nagazne mine i dalje pretnja u BiH

EU i BiH zajedno rade na uklanjanju nagaznih mina, ali je napredak spor, opasan i skup.

photoOd 1995. u procesu uklanjanja mina upoginulo je 46 tehničara za uklanjanje mina

Dvadeset godina nakon sukoba u regionu, nagazne mine u Bosni i Hercegovini (BiH) i dalje su jedno od najvećih bezbednosnih pitanja, a EU pomaže zemlji da preduzme potrebne korake.

Nagazne mine preostale iz sukoba u BiH uzrokovale su povrede 1.200 i smrt 600 ljudi.

Od početka ove godine u nesrećama izazvanim minama živote su izgubile bar tri osobe.

Desetogodišnji Sejdo Šiko je poginuo, a njegov otac Selmir Šiko teško je povređen 4. januara u Karanovcu.

Sejdo, koji je sa svojim ocem i ujakom tražio gvožđe, zatekao se na neobeleženom minskom polju, koje se nalazi na liniji koja je odvajala zaraćene strane u periodu od 1992. do 1995. godine.

Mnogi stanovnici ruralnih oblasti u BiH slučajno uđu u minska polja u potrazi za drvima, starim gvožđem i drugim materijalima koji se mogu prodati kako bi se zaradio novac.

„Ljudski gubici su upravo razlog što je EU konstantno ulagala u akcije uklanjanja mina u BiH. Od 1996. godine u BiH je sprovedeno 55 projekata koje je finansirala EU, u vrednosti od skoro 39 miliona evra“, rekao je Endi Megafi, portparol specijalnog predstavnika EU u BiH.

Prema Centru za uklanjanje mina u BiH, oko 1.218 kvadratnih kilometara ili 2,4 odsto teritorije zemlje pokriveno je nagaznim minama. Procenjuje se da je ostalo oko 120.000 mina i neeksplodiranih naprava.

Goran Ždrale, analitičar u Centru za uklanjanje mina u BiH, kaže da je puno toga učinjeno. Osam odsto zemlje bilo je u opasnosti od mina 1998. godine. U proteklih 20 godina preko 3.000 kilometara je očišćeno od otprilike 65.000 mina.

Ali, projekat je spor i skup. U 2013. samo je 11 kvadratnih kilometara očišćeno od mina. Od 1995. godine 46 tehničara za uklanjanje mina poginula su radeći na tome.

„Za realizaciju državne strategije o uklanjanju mina koja se treba implementirati do 2019, potrebno je još 300 miliona evra“, rekao je Ždrale.

EU je posvećena pružanju pomoći BiH na polju eliminisanja ovih pretnji i obezbeđivanja značajne finansijske podrške za uklanjanje mina.

„Jasno je da treba učiniti više da bi se ispunio cilj čišćenja zemlje od mina do 2019. godine. U izveštaju EK o napretku 2013. za Bosnu i Hercegovinu izloženi su potrebni koraci“, dodaje Megafi.

U izveštaju se navodi da „implementacija Strategije uklanjanja mina kasni. Ostvarena je samo polovina ciljeva uklanjanja mina određenih za poslednje tri godine. Zakon o aktivnostima uklanjanja mina još nije usvojen. Da bi se ispunio cilj da se zemlja očisti od mina do 2019. godine, potrebno je poraditi na odgovornostima za prikupljanje sredstava, administrativnim i upravnim sposobnostima i koordinisanju mera za uklanjanje mina“.

Radosav Živković, žrtva nagazne mine, koji radi u nevladinoj organizaciji „Stop minama“, kaže da je BiH potrebno produženje krajnjeg roka.

„Ako nastavimo raditi ovom dinamikom deminiranje ćemo završiti tek 2024. godine. Nedostatak zapisnika o minskim poljima i manjak novca za deminiranje mogao bi koštati još života. Veliki je problem i što su nove generacije sve opuštenije, ne pazi se na oznake, a kako loša ekonomska situacija tera ljude na sakupljanje ogreva i metala, i oni koji su svesni opasnosti ignorišu je kako bi porodici obezbedili opstanak“, kaže Živković.

  1. Komentariši

Vaš komentar

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s