Aida Ćorović: Sečemo glave najboljima

Naše društvo je primer hipokrizije, moralne bede i totalnog pada digniteta, društvo u kome sečemo glave onima koji su najbolji, jer smo svesni koliko smo jadni, kaže  Aida Ćorović.

Ćorovićeva kaže da su ljudi od integriteta na meti svih, jer su oni naša savest, a savest mora da se ućutka, pa makar i metkom.

Zašto ste se povukli iz Urban-ina?

-U Urban-inu mi nije niko i ništa zamerio, ali su mnogi zamerali Urban-inu! Zamerali su na onome što radimo, što edukujemo mlade Novog Pazara, upozoravamo na opasnost od AIDS-a i delimo kondome, učimo ih toleranciji i demokratiji. Zameraju nam što ne pristajemo da Sandžak bude geto, što mlade Bošnjake učimo da je Srbija njihova zemlja, ali da će ta zemlja biti dobra samo ako se oni kao pripadnici manjinskog naroda osećaju bezbedno i integrisano.

Kako se osećaju ostali članovi?

– Naši članovi počinju da trpe zbog mojih javnih istupa i tekstova, boje se i oni i njihovi roditelji da ih ne maltretiraju i šikaniraju neistomišljenici. Dovoljno je da vide šta rade meni, pa razmišljaju šta bi radili njima. Na koncu, ovde su ljudi toliko zaplašeni i sabijeni uza zid, da najčešće biraju ćutanje i nedelanje.

A donatori, na čijoj su oni strani?

– Donatori su pre svega na svojoj strani. Projekti koje pišu i realizuju lokalne NVO su neka vrsta partnerstva i dogovora o zajedničkim ciljevima.

A da li su vam ciljevi zajednički?

– Poslednjih godina nam se ciljevi, očigledno, razlikuju. Pored toga, sve više se u sektoru priča da jedini način da se dobiju pare za projekte jeste da ih pišu izvesne agencije i već izvesno vreme u sektoru čujemo termin „bugarizacija sektora”, jer se to desilo s civilnim sektorom u Bugarskoj i Rumuniji, što je dovelo do poraza civilnog društva kao mehanizma kontrole države i institucija. Ovo je poslednji čas da spasemo šta se spasti može, ali i da ne pljunemo na ono što smo činili devedesetih, u vreme terora Slobodana Miloševića.

U pismu javnosti ste rekli da nam mogu pomoći samo ljudi od integriteta. Čini se da su oni ubijeni, potisnuti, obeućeni i poniženi…

– Zato što živimo u društvu nemoralnih, beskrupuloznih i lažljivih, zato što smo lenji i neradni, ne želimo da učimo i da se menjamo, zato što nam je lakše da sledimo lažne i samozvane proroke, nego da preuzmemo odgovornost za sopstvene živote! Zato su ljudi od integriteta na meti svih, jer su oni naša savest, a savest mora da se ućutka, pa makar i metkom. Nažalost, ne shvatamo da ućutkujući i ubijajući te ljude ubijamo sebe i budućnost svoje dece. Pretvaramo se u zemlju zombija

Ako neko ima iste ideje, ako hoće da vam se pridruži u borbi, šta da uradi?

– Ne želim da dajem savete, jer će mi se i to uzeti za zlo. Mislim da je najbolje i najčasnije da svako od nas sebi pogleda u oči, da pogleda u očajničke i sve gladnije oči svojih sugrađanki i sugrađana, da svako od nas izađe iz kancelarijske realnosti i bezbedne udaljenosti od realnosti i neka zaroni u nju, tu ćemo naći sva pitanja i sve odgovore.

  1. Komentariši

Vaš komentar

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s