Konstantin VII Porfirogenit- da li su Srbi bili pagani i robovi u 7 veku?


Konstantin VII Porfirogenit


Konstantin VII Porfirogenit (grčki:Κωνσταντίνος Ζ΄ Πορφυρογέννητος) (17/18. maj 905 — 9. novembar 959). Vizantijski car (913-959) i istoričar. Autor je četiri istorijska djela:Spis o narodima, Spis o ceremonijama, Spis o temama i Život Vasilijev.

Vizantijski car Konstantin VII Porfirogenit je rođen u Carigradu. kao jedini sin cara Lava VI Mudrog iz njegovog odnosa sa Zojom Korbonopsinom. Do svoje 10. godine stajao je pod regenstvom patrijarha Nikole Mistika, svoje majke i Romana Lakapina. Vladao je samostalno od 954. godine do svoje smrti 959. godine.

Njegova vladavina je sa političkog aspekta beznačajna, ali zato njegova naučno literarna delatnost zauzima jedno od najistaknutijih mesta i u vizantiskoj kulturnoj istoriji. Konstantin je imao smisla i ljubavi za nauku i umetnost. Car je oko sebe okupio grupu sposobnih i obrazovanih saradnika koji su mu pomagali na spremanju materijala, a sudelovali su i u pisanju, tako je teško odvojiti šta je pisao sam car a šta saradnici. Karakter dela ovog kruga je kompilatorski ali baš u tome je njihova vrednost jer donose vesti starijih izgubljenih izvora.

Konstantinova dela su bogata informacijama. Najznačajnije njegovo delo je „De administrando imperio“ (O upravljanju carstvom) koje ima didaktički karakter i namenjen je carevom sinu, kasnijem caru Romanu II. U tom delu, Konstantin Porfirogenit daje podatke o zemljama i narodima sa kojima je Vizantija dolazila u dodir, među njima i Slovenima. Delo je naročito značajno za proučavanje istorije srpskog naroda, jer Porfirogenit piše o dolasku Srba na Balkan u 7. veku naše ere.

Delo mu je nastalo 948-952. godine. Još ranije od ovog Konstantinovog dela nastalo je njegovo delo „De thematibus“ (O temama) koji je napisao oko 934. Taj spis opisuje vizantijske upravne jedinice-teme u Konstantinovo vreme, ali delo se više odnosi na stanje u 5. i 6. veku. Treće, ujedno i najopširnije delo cara-pisca nosi naziv „De ceremonius aulae Bizantinae“ (O ceremonijama vizantijskog dvora). Ono je nastalo posle 952. godine i donosi opis vizantijskih obreda na dvorovima i vizantijskim ceremonijama.

Poslednje istorijsko delo cara Konstantina Porfirogenita je bila biografija njegovog dede, Vasilija I Makedonca, jednog od najmoćnijih vizantijskih careva u 9. veku.

————————————————————————————————————————————————————-

Izvor: Konstantin Porfirogenit, DE ADMINISTRANDO IMPERIO (O UPRAVLjANjU CARSTVOM), X vek.

Konstantin Porfirogenit „O Srbima i zemlji u kojoj sada stanuju“

Konstantin Porfirogenit „O Srbima i zemlji u kojoj sada stanuju“

Treba znati da su Srbi potomci nekrštenih Srba, koji se još zovu i Beli, koji žive sa one strane Turske (Mađarske) na mestu koje se kod njih naziva Bojki (Bojka), gde im je susedna Franačka, kao i velika Hrvatska, ona nekrštena, koja se još zove i Bela. Tamo su, dakle, ovi Srbi živeli od početka. Pošto su dva brata nasledili na vlasti svoga oca u Srbiji, jedan od njih je uzeo polovinu naroda i prebegao Irakliju, caru Romeja (Vizantinaca), i taj isti car Iraklije ga je primio i za naseljavanje mu je dao mesto u Solunskoj temi Serviju(Srbica), koja od tada nosi taj naziv. Posle nekog vremena, su ti isti Srbi odlučili da se vrate u svoje zemlje i car ih je pustio. Kada su prešli reku Dunav, oni se pokaju i preko stratega koji je tada bio u Beogradu, jave caru Irakliju, da im on da drugu zemlju za naselje. I pošto sadašnja Srbija i Paganija i zemlja Zahumljana i Travunija i zemlja Konavljana, beše pod vlašću cara Romeja, a pošto su te zemlje bile opustošene od Avara (jer su iz tih zemalja oni isterali Romane koji sada žive u Dalmaciji i Draču), to car u ovim zemljama naseli iste Srbe i oni behu potčinjeni caru Romeja, a car ih pokrsti dovevši sveštenike iz Rima i, naučivši ih da pravilno vrhe dela pobožnosti, izloži im hrišćansko učenje.

Kada Bugarska beše pod vlašću Romeja ***, pošto je umro onaj isti arhont (knez) koji je prebegao caru Irakliju, njega je nasledio u vladavini njegov sin, a zatim njegov unuk, i tako redom arhonti iz istog roda. Posle izvesnog broja godina od njih se rodio Višeslav (Vojislav), a od njega Radoslav, a od njega Prosigoj, a od njega Vlastimir i sve do vremena ovoga Vlastimira Bugari su živeli mirno sa Srbima, kao bliski susedi, voleći jedni druge, nalazeći se u službi i potčinjenosti prema carevima Romeja i primajući od njih dobročinstva. Tokom vladavine tog istog Vlastimira, zarati protiv Srba Presijam, arhont Bugarske, želeći da ih potčini, ali i ako ih je tukao tri godine, nije ništa postigao nego je čak izgubio i većinu svoje vojske. Posle smrti arhonta Vlastimira, njegova su tri sina, Mutimir i Strojimir i Gojnik nasledili vladanje Srbijom i podelili su zemlju. Za njihovo vreme pojavi se arhont Bugara Mihajlo Boris, želeći da osveti poraz svoga oca Presijama i otpočne rat; i Srbi ga tako potuku, te zarobe njegovog sina Vladimira, sa dvanaest velikih boljara. Zbog sinovljevih muka, tada Boris, iako preko volje, sklopi mir sa Srbima. Želeći da se vrati u Bugarsku i plašeći se da ga Srbi negde na putu ne presretnu iz zasede, zatraži za svoje obezbeđenje decu arhonta Mutimira, Borena (Brana) i Stefana, koji ga sprovedoše čitavog do granice, do Rase (Rasa). Za ovu ljubaznost Mihajlo Boris ih obdari velikim darovima, a ovi njemu uzvratiše gostinski dar dva roba, dva sokola, dva psa i osamdeset krznenih haljetaka, što Bugari smatraju da predstavlja sklopljeno prijateljstvo. Kratko vreme posle toga ta ista tri brata, arhonti Srbije, posvađali su se i jedan od njih Mutimir, nadjača i u želji da sam vlada, zarobi ona dva brata i predade ih u Bugarsku, zadržavši pod svojim starateljstvom jedino sina brata Gojnika, imenom Petar, koji je pobegao u Hrvatsku, o čemu ćemo kasnije govoriti.

Već imenovani brat Strojimir, koji je bio u Bugarskoj, imao je sina Klonimira, kojega je Boris oženio Bugarkom. Od njega se rodio Časlav u Bugarskoj. Mutimir, koji je proterao oba svoja brata i uzeo vlast, imao je tri sina Pribislava(?Prvoslava?), Brana i Stefana i posle njegove smrti njega je nasledio njegov najstariji sin – Pribislav (?Prvoslav?). Zatim, posle jedne godine, pre spomenuti Petar, sin Gojnikov, došao je iz Hrvatske te je proterao s vlasti svog rođaka Pribislava (?Prvoslava?) i njegova dva brata, a oni su pobegli i došli u Hrvatsku. Tri godine kasnije Bran napadne Petra ali je bio od njega pobeđen, zarobljen i oslepljen. Dve godine posle toga, Klonimir, otac Časlavov, pobegao je iz Bugarske i on je takođe došao i sa jednom vojskom uđe u jedan od gradova Srbije, Dostiniku, s namerom da preotme vlast. Petar napadne i ubije ga i nastavi vladati još 20 godina, a njegova je vladavina počela za vreme vladanja Lava(Lav IV Mudri (886-912)), svetog cara, najblagoslovljenije uspomene, prema kojem je on bio u podložnosti i podređenosti. On je takođe sklopio mir sa Simeonom, knezom Bugara, i čak ga je uzeo za kuma svojemu sinu. Zatim, posle vremena u kojem je vladao gospodin Lav, tadašnji vojni zapovjednik u Draču, protospatar Lav Rabduh, koji je posle toga bio počašćen čašću magistra i upravom vođenja stranih poslova, došao je u Paganiju, koja je u to vreme bila pod kontrolom kneza Srbije, s ciljem da se posavjetuje i dogovori s tim istim knezom Petrom, o nekoj službi i poslu. Mihajlo, arhont(knez) Zahumlja, radi ljubomore izazvane tim činom, dojavi Simeonu, knezu Bugarske, da je car Vizantinaca podmitio kneza Petra da uzme Turke(Mađare) sa sobom i da pođe protiv Bugarske. To je bilo u vreme kad se dogodila bitka kod Anhilaja(917), između Vizantinaca i Bugara. Simeon, izbezumljen ljutitošću, poslao je protiv Petra, kneza Srbije, Sigricu Teodora i pokojnog Marmena sa vojskom, a oni su uzeli sobom i mladog kneza Pavla, sina Branovog (onog) kojeg je oslepio Petar, knez Srbije. Bugari su prevarno nastupili protiv kneza Srbije i pozivajući ga na vezu kumstva i jemčeći mu da oni neće od njih imati nikakvih nevolja i tako su ga prevarili da izađe k njima i zatim ga odmah vezali i odveli u Bugarsku i on je tamo umro u tamnici. Pavle, sin Branov, zauzeo je njegovo mesto i vladao je tri godine. car, gospodin Roman, koji je imao u Carigradu mladog arhonta(kneza) Zahariju, sina Pribislava (?Prvoslava?), kneza Srbije, poslao ga je da bude knez u Srbiji i on je otišao i ratovao ali je bio potučen od Pavla koji ga je zarobio pa ga je predao Bugarima i njega su zadržali u tamnici.

Onda, tri godine kasnije, kad se i sam Pavle suprotstavio Bugarima, onu su poslali onoga Zahariju koji je pre bio poslan od gospodina Romana, cara i on je proterao Pavla te je sam zauzeo vlast nad Srbima i odmah zatim, znajući sva dobročinstva cara Vizantinaca, on raskine s Bugarima, budući da nije imao želje da se njima pokorava, nego je radije učinio da car Vizantinaca bude njegov gospodar. I tako kad je Simeon protiv njega poslao vojsku pod Marmena i Sigricu Todora, on je poslao njihove glave i njihovu bojnu opremu, caru Vizantinaca kao znakove svoje pobede (zato što je još trajao rat između Vizantinaca Bugara), niti je ikada prekidao, kao i oni kneževi koji su bili pre njega, slati poslanstva caru Vizantinaca i nastavio je biti u podređenosti i podložnosti njima. Opet, Simeon posla drugu vojsku protiv kneza Zaharije, pod Knenonom i Emnekonom i Ecboklijom i takođe, zajedno s njima Časlava. Tada se Zaharije uplaši te pobegne u Hrvatsku, a Bugari su poslali poruku županima da oni treba da dođu k njima i da prime Časlava za svog arhonta(kneza) obećanjem su ih prevarili i odveli čak do prvog sela, odmah svezali i ušli u Srbiju, i uzeli sa sobom sveukupan narod i stare i mlade, i odveli su ih u Bugarsku, a samo neki su pobegli i otišli u Hrvatsku i zemlja ostade pusta. Zatim, u to vreme ti isti Bugari pod Algoboturom uđoše u Hrvatsku ratovati i tamo su oni svi bili pobijeni od Hrvata. Sedam godina kasnije Časlav je pobegao od Bugara sa još četvoricom i ušli su u Srbiju iz Preslava i našli su u zemlji ne više nego samo 50 ljudi, bez žena ili dece, koji su preživljavali lovom. S ovima on je zaposeo zemlju i poslao poruku caru Vizantinaca, tražeći njegovu pomoć i potporu i obećavajući da će mu služiti, i biti poslušan njegovim zapovestima kao što su bili i arhonti(kneževi) pre njega. I otada unapred, car Vizantinaca neprekidno mu je činio dobročinstva, tako da su Srbi živeći u Hrvatskoj i Bugarskoj i drugim zemljama koje je Simeon rasterao pridružili se njemu kad su čuli za sve ovo. Još više mnogi su pobegli iz Bugarske i ušli u Carigrad i njih je car Vizantinaca obukao i opreminio i poslao Časlavu. I, od bogatih darova cara Vizantinaca on je sredio i naselio zemlju pa je, kao i pre, ostao podložan i poslušan caru Vizantinaca, pa je saradnjom i mnogim dobročinstvima cara ujedinio tu zemlju, i u njoj učvrstio svoju vladavinu. Knez Srbije, već iz početka, a to znači iz vremena cara Iraklija, bio je podređen i podložan caru Vizantinaca, a nikad nije bio podložan knezu Bugarske.

U pokrštenoj Srbiji su naseljeni gradovi Destinik (Dostinika), Černavusk, Međurečje, Dresneik, Lesnik, Salines (Soli tj. Tuzla), i u oblasti Bosne Kotor i Desnik.


Advertisements
  1. #1 od Bela Lala, 1. Aprila 2010. - 10:42

    Pa oni se od pamtivjeka makljali.

  2. #2 od Angus Young, 1. Aprila 2010. - 11:06

    Nasao sam ovaj istorijski podatak…
    Racuna se medju najstarijim koji je sacuvan , i koji govori o dolasku i statusu slovena na Balkan.

    Istorija je uvek puna dubioza, a da bih to potvrdio objavio sam i ovaj post, kao reakciju na komentare nekih da su Bosnjaci nastali od Srba.

    Ovo je zvanican i autentican dokument vizantijskog cara koji je pisao o Srbima.

    Nasao sam i neka osporavanja ovog dokumenta. I njih cu objaviti.

    Poenta je ova: Nikad ne smatrajmo istoriju konacnom i jednostranom. Realno sagledavanje istorije pomaze dubok uvid u nas same.

  3. #3 od Munir, 2. Aprila 2010. - 16:33

    Kakva korist da im iznosiš dokaze i argumente.Oni svaku istinu pretvore u laž,zatim je deset puta ponove kao istinu,a zatim i samog sebe ubijede da je to istina,a sami znaju da je laž.

    • #4 od pepi, 12. Jula 2011. - 11:50

      Munire kad je mog djeda otac , moj pramdjed isao na djelidbu zemlje tj ocevog imanja . Iz malog mjesta Maslovare pod planinom Borja u RS kod Teslica se pojavio i musliman (neznam im prezime , zaboravio sam) koji je dosao da dobije svoj dio , nije nastao od Turcina iz Turske niti od Bosnjaka , niti od Bogumila , vec je njegov predak bio brat sa mojim predkom .
      Kad bi samo Turska dostavila spise i kad bi samo Vatikan dao svoje , sve bi bilo jasno 🙂 Cak i po prezimenima mozes vidjeti od kog si nastao . Samo da se ne zaboravi ostvljana su prezimena tako da danas ima Sakanovica , Kovacevica , Filipovica , Dedica , Begovici ,Zelic , Itd itd itd

  4. #5 od srdjan, 18. Februara 2011. - 00:59

    konstantin je potpuna budala on cak nije ni bio istoricar vec je sve to pisao svom sinu to je takva budala da se kompletna srpska istoriografija vezala za njega ,a ovaj video sto je napravila RTS je teski oblik jeresi oni su tu slagali mnogo o vojislavljevicima oni tu nesto jedva spominju Barsku bitku a u barskoj bitci poginulo je oko 50000 Grcko Bugarskih Vizantijskih divljaka inace da su oni tada prosli dalje u osvajanja ko zna koliko bi srba poginulo,takodje interesantno je kod nase akademije sto dan danas misle za siptare da su Iliri koji se ne spominju nigde u Kosovskoj bitci Marickoj bitci pa ni u Barskoj bitci sto potpuno demantuje RTS televiziju pa valjda bi oni bili tu negde jer po SANU ALBANCI i su narod koji odvajkada zivi na ovim prostorima a ovim slucajevima tih dagestansko albanskih kavkavskih divljaka nigdje nije bilo takodje SANU se drzi teze da su SRBI doseljavanjem na Balkan napravili genocid nad Siptarskim divljacima koji zapravo i nisu tu u tim vremenima ta je stoka ostala dole u Dracu od Vojislavljevica tako da je u pravu Vojislav Seselj Jovan Deretic Radomir Antic Slobodan Jarcevic Milos Milojevic Olga Lukovic Pjanovic pozdrav iz suncanog grada Bara

  5. #6 od Ekonomist U.S.A, 12. Jula 2011. - 15:24

    Bosnjaci i BH nastalisu kao i Amerika prelivom Hrvata Srba,Turaka i ko jos sve nije bijo stice!

    Makedonci isto “pomesali loncice”Kazu dasu “Makedonci od Velikog Aleksandra”Onda daje tako MORA dasu GRCI!Ne Sloveni!

    Bosnjaci isto ako je postojalo “geografsko podrucje BOSNA”neznaci dasu se ONI iz njega”izlegli i izrodili”jer pre njih Ko sve nije Bijo?
    Bonjaci akosu”druge rase”Sto pisu Srpski i koriste Srpski jezik neka nadju gdeje taj”bosnjacki jezik”ako postoji?
    Ma koliko Bosnjaci trcali po BH i begali da pobegnu od Srba i Hrvata ONI nemozu ISKOCITI IZ SRPSKE I HRVATSKE KOZE!?Kako?To je fakt?Bosnjaci nepostoju kao rasa naroda kao i Makedonci ili Crnogorci?Svesu to Srbi prekrsteni sada u nesto drugo.
    Trazite BOSNJACKO JAJE?
    Niko ne kaze da Bosna nije imala svoju kulturu i svoju istoriju!Bosna i Bosnjaci nastalisu bas kao i Amerika!od Hrvata Srbas,Turaka ko sve jos nije stigao u BH!
    Pozdrav braci Bosnjacima!

    • #7 od Angus Young, 12. Jula 2011. - 16:40

      “Bonjaci akosu“druge rase“Sto pisu Srpski i koriste Srpski jezik neka nadju gdeje taj“bosnjacki jezik“ako postoji?”

      Koliko ima turskih reci u srpskom jeziku a zove se srpski jezik, Ekonomisto?

      Procitaj neke:

      http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%86%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B8

      A evo ti i o Bosnjacima pa procitaj:

      http://bs.wikipedia.org/wiki/Bo%C5%A1njaci

    • #8 od Al Capone, 28. Februara 2016. - 01:39

      Ti zaista nemas pojma mora da si bio pijan kad si ovo pisao. Vas vlahe ili tzv.srbe je upravo stvorila Otomanska imperija spojivsi rasku I smederevsku knezevinu u jednu I jadnu celinu nazvavsi je srbija.lupas se bre u prsa I vices da si slavenskog porekla a ja ti tvrdim da uopste nemas slavenskih gena.govoris o nekom srpskom jeziku samo neznam kojem mozda onim nastalim beckim dekretom iz 19 veka sto ga vuk karadzic nazva cirilicom I sto ga prepisa od bosancice

  6. #9 od Slobodan Jarčević, 9. Septembra 2011. - 11:26

    G-dine, Young, a znate li koliko je srpskih reči u turskom jeziku? Mnogo. Slobodan Filipović je spremio knjigu o tome. Biće štampana. Čuda su tamo, kao i reč “megdan” – turska, a nastala od srpske reči “međa”.

  7. #10 od Λέσανδρος Καρανήδες, 22. Maja 2015. - 06:27

    Kakve turske reči kakve gluposti??? Uzmimo samo MUŠ-Tikla….Muš-tuluk…..Muš-katla… Muš-ema itd… Sve su te reči nastale od Srbske reči MUŽ ! Tako se i slovo Ž u reći MUŽ koji KARA turkinju izgovara sa Š …MUŠKARAC.

    • #11 od Al Capone, 28. Februara 2016. - 02:00

      Na cistom srpskom jeziku ne bio mogao napisati ni jednu prosto prosirenu recenicu. Kad bi samo izbacio turcime I bosanske reci ostalo bi samo 38% srpskog jezika sa stranim recima koje vlasi prisvojise I od drugih naroda

  8. #13 od jasmin.m, 29. Septembra 2016. - 09:40

    SRPSKU CIRILICU PRIJE MNOGO STOLJECA IZMISLIO JE SVECENIK CIRIL,PO UZORU NA GRCKU I STARO SLAVENSKOJ ABECEDI.A SA SVRHOM UJEDINJENA SVIH SLAVENSKIH ZEMALJA U JEDNO PRAVOSLAVNO KRALJEVSTVO OD 10.000.000 km2.DAKAKO TO SE NIJE SVIDALO VATICANU,PA SU SE UROTILI SA BARBAROSOM,U NJIHOVOM PLANU DA ZAVADE,PODJELE,I ASIMILIRAJU SLAVENE.PS:JOS SAMO JEDNA STVAR,SLJEDECI PUT KADA VAM DODE DA KRIVITE SRBE ZA “RATNE ZLOCINE”.ONDA OBAVEZNO POGLEDAJTE DOKUMENTARCE KAO STO SU,BOG I HRVATI,I BEOGRAD VECITI GRAD,A MOZETE PROCITATI I KNJIGU..TO KILL A NATION NATO'S WAR ON YUGOSLAVIA.VJERUJTE MI BIT CE TE ZDRAVIJI I NORMALNIJI KADA SE BOLJE INFORMIRATE O POVJESTI KOJU STE PRESPAVALI,JER JA JASNO VIDIM DA STE OCITO ZARAZENI DILUZIOM.A ZA NJU NAJBOLJI LJEK JE ZNANJE.

Vaš komentar

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s