Pise: Milenko Pešić
Ne samo da su izbori pokazali da ništa neće biti od „Ujedinjenih srbijanskih emirata” nego i da Muamer Zukorlić koji upravlja dušama Bošnjaka nije i apsolutni vlasnik njihovih glasova.
U muftijina obećanja da ćemo živeti ako ne kao u Dubaiju ono barem kao u Monaku – nisu poverovali ni u njegovom rodnom mestu. U Orlju je osvojio 80 glasova, a Boris Tadić, predsednički protivkandidat koga je najviše napadao u kampanji – 180.
Debaklom na izborima Muamer Zukorlić nije samo oslabio politički uticaj, već je „zaljuljao” i položaj verskog lidera među Bošnjacima. Konkurentska islamska zajednica jedva je dočekala da zaključi da je 80 odsto građana Sandžaka glasalo „protiv zloupotrebe vere, verskih institucija i simbola”.
„Zukorlić je sa 20 posto glasova potpuno poražen. Ovo je ujedno potvrda da je on izašao iz okvira Islamske zajednice i time prestao biti muftija”, poručio je reis Adem Zilkić.
Kako će gubitak izborne podrške u Sandžaku uticati na čelnika Islamske zajednice u Srbiji? Malo je onih koji veruju da će se manuti politike. „Ranjen” izbornim neuspehom, on može postati još nezgodniji „politički igrač”. Nova vlada moći će da oslabi politički uticaj Muamera Zukorlića samo ako građani Sandžaka budu osetili da Beograd pokušava da pokrene posustalu privredu. Ako ne bude novih investicija, a time i više radnih mesta, muftija će lako nalaziti argumente, a time i pristalice, za svoju opasnu političku avanturu koja potencijalno može samo destabilizuje ovaj deo Srbije.
Iako je u političku utakmicu ušao ohrabren ne samo podrškom pojedinih krugova iz Bosne i Hercegovine, predsednik Sabora Islamske zajednice u BiH Safet Softić strahuje da bi Zukorlićevo „igranje politike” moglo da produbi jaz među Bošnjacima u Sandžaku i traži da se Rijaset izjasni o posledicama njegove predsedničke kandidature.
Naravno da niko ozbiljan ni pre izbora nije očekivao da će se političar sa ahmedijom useliti na Andrićev venac, a pogotovo sada sa činjenicom da je osvojio 58.810 glasova
(1,41 odsto). Muftija je u izbornu trku ušao ne da bio postao predsednik Srbije, već da bi Sulejmanu Ugljaninu i Rasimu Ljajiću, koji su više u Beogradu nego u Novom Pazaru, pokazao ko je pravi gospodar Sandžaka. Ali svojom zapaljivom retorikom Zukorlić nije pomogao Bošnjačkoj demokratskoj zajednici, čiji je „suvlasnik”, da pobedi ni u jednoj sandžačkoj opštini. Doduše, njegov šurak, predsednik BDZ Emir Elfić je uspeo da na zajedničkoj manjinskoj listi dobije poslanički mandat u budućem sazivu Narodne skupštine. Ali za to su zaslužni ne samo Bošnjaci nego i glasovi Mađara i Slovaka.
Zato, ako Ljajić i Ugljanin, koji su četiri godine sedeli zajedno u vladi, prevaziđu sujete – dve najjače bošnjačke partije lako mogu da u narednom periodu vladaju Novim Pazarom.
Da je to moguće, pokazuje primer Sjenice, gde su SDP i SDA bili četiri godine na vlasti.
